Putno osiguranje

Jedna greška na letovanju me je koštala više od smeštaja

17. jul 2025

Letovanje je bilo dogovoreno još u maju. Lefkada, Grčka, šest nas iz ekipe, jedno vozilo, hiljadu očekivanja. Počelo je, naravno, u stilu: Google mapa, „najbolje plaže Lefkade“, Spotify letnja plejlista, burek na pumpi kod Leskovca i večito pitanje da li smo spakovali punjač za GoPro. Sve je bilo pod kontrolom.

Osim jedne stvari.

U jednom trenutku, dok smo rezervisali apartman, stigla je i ona ponuda za putno osiguranje. Brzo smo je preskočili. Neko je rekao: „Ma ko još ide kod lekara na letovanju?“ i svi smo klimnuli glavom. Niko nije želeo da bude onaj dosadni „šta ako“ lik u društvu.

Tri dana kasnije, na Porto Katsikiju, vetar je duvao kao lud. Talasi su bili savršeni za slike, manje savršeni za plivanje. U vodi kamen. I jedno nezgodno okliznuće. Ništa strašno, ali dovoljno da mi iskrene članak. Ni da hodam normalno, ni da ležim bez bola. U apoteci su mi odmah rekli da moram na pregled. Nije bilo pitanja.

Privatna ordinacija na ostrvu, prijatna doktorka koja ne govori engleski, prevodilac preko Google Translate-a, pregled kolena, snimanje, lekovi i hladna krema. Sve skupa: oko 300 evra.

Zanimljivo je kako se stvari brzo promene kad si daleko od kuće i moraš da plaćaš gotovinom. Ne razmišljaš više o suvenirima i girosima. Počinješ da sabiraš koliko još imaš na kartici, koliko možeš da podigneš, i koliko ti treba do kraja odmora. Pritom, koleno boli.

Tamara iz ekipe je, naravno, imala osiguranje. Ona uvek misli unapred. I dok smo mi razmišljali kako da pokrijemo troškove, ona je samo poslala poruku asistentskoj službi i dobila odobrenje za pregled u istoj klinici. Nije platila ništa.

U povratku, u kolima, ćutali smo dobrih dvadeset minuta. Ne zato što smo bili umorni, već zato što smo svi znali da smo mogli da izbegnemo sve te troškove za manje od jednog espresa u nekoj boljoj beogradskoj kafeteriji.

To putno osiguranje koje smo preskočili? Koštalo je nešto manje od 350 dinara po danu. Pokrivalo je pregled, terapiju, pa čak i taksi do bolnice da je zatrebalo. I najvažnije, osećaj da nisi sam ako se nešto zakomplikuje.

Ovo nije apel, ni reklama, ni pametovanje. Ovo je samo jedna sasvim obična priča sa letovanja, iz koje sam naučila da stvari najčešće krenu po zlu onda kad si najopušteniji. I da nije poenta da očekuješ loše stvari, već da budeš spreman ako se dese.

Sledeće godine opet idemo negde, možda Italija. Osiguranje? Uzimam putno osiguranje online čim rezervišem apartman. A i insistiraću da svi to urade. Ne zato što sam sada „onaj lik iz ekipe“, nego zato što sam jednom platila glupost više nego što je trebalo.

I to mi je bilo dovoljno.

Blog Nikad sami